Svet Automobila - Srbija

Snaga na dohvat ruke

„Opel“ je kupcima, bogatom ponudom motora, „otežao“ odluku o izboru pravog benzinca za „insigniju“, koja je i posle dve godine od lansiranja jedan od najtraženijih modela u Evropi.

Bazni 1,6-litarski agregat sa 115 KS je, ruku na srce, jedva dovoljan da se nosi sa tonu i po teškom limuzinom čije vlasnike sigurno neće zadovoljiti sporih 12,9 sekundi do 100 kilometara na sat. Sledeći u nizu je takođe atmosferski benzinac, ali od 1,8 litara i 140 konja koji je hiljadu evra skuplji. Višak od 25 KS se primećuje, naročito prilikom obilaženja, kada nije potrebno da često menjate stepen prenosa.

Ulaznica u „turbo zonu“ je 1,6-litarski „turbo ekotek“ iz kojeg je izvučeno 180 konja pri 5.500 obrtaja u minutu. Rekli bismo - prava mera koja odgovara karakteru „insignije“, jer od „Evropskog automobila 2009. godine“ očekujemo da se razlikuje. Sladokuscima je ostavljen i dvolitarski turbo sa 220 konja, kao i dve verzije šestocilindraša 2.8 sa 260 i 325 KS. Ali, oni su neka druga priča, bez realne potražnje na srpskom tržištu.

Potrošnja od devet do 14 litara

Testiranu „insigniju“ pokretao je upravo najslabiji turbo benzinac u kombinaciji sa šestostepenim ručnim menjačem, preciznog i kratkog hoda na koji će se vozači brzo priviknuti. Okretanjem ključa motor ostaje nečujan, za razliku od nešto bučnijih dvolitarskih CDTI dizelaša sa 110, 130 i 160 konja, koji se takođe ugrađuju u „insigniju“. U gradskoj stani-kreni vožnji motor je pokazao dva lica. Laganim pritiskanjem papučice gasa uspećete da ga „pripitomite“ i potrošnju goriva zadržite između devet i deset litara na 100 pređenih kilometara. Ako vam se žuri, slobodno „nagazite“ i već pri 2.200 obrtaja u minutu na raspolaganju ćete imati 230 Nm maksimalnog momenta. „Insignija“ će u tim trenucima „gutati“ 14 litara, pogotovo ako nastavite da skazaljku obrtomera približavate „crvenom“. Brz odziv i reakcija na gas od velike su pomoći i garantuju da u slalomskoj vožnji nećete ostati bez snage. Ipak, prilikom naglog startovanja potrebno je da obruč upravljača čvrsto držite, jer kao da želi da vam „pobegne“ iz ruku. Karoserija je stabilna, bez naznaka naginjanja, čak i ako preterate s gasom ili cimanjem upravljača. Kočnice su takođe na visini zadatka.

Komplikovana za parkiranje

Na otvorenom putu, „insignija 1.6 turbo“ za tačno deset sekundi „hvata“ dozvoljenih 120 kilometara na sat kada motor, u šestom stepenu brzine, ne troši više od 7,5 litara. Šteta je što u Srbiji, bez rizika da na duže ostanete bez dozvole, ne postoje uslovi da se snažna mašina ispita do krajnjih granica. Sve što možete da uradite je da u trećem stepenu stignete do 120-130 km/h i da bar na trenutak osetite sportsku stranu „Opelove“ limuzine. U „insigniji“ se sedi nisko, što utiče na nešto slabiju preglednost. Debeli A stub je previše zakošen i u kombinaciji sa velikim spoljnim retrovizorima odmaže u gradskoj vožnji, kada ćete teško primetiti pešaka ili motociklistu koji pokušava da se provuče. Potrebno je nekoliko dana da se priviknete na „mrtve uglove“. Takođe, zbog povišenog zadnjeg kraja i dužine (4,83 metra) parkiranje je veoma komplikovano. Parking senzori su, i pored visoke cene (doplata 511 evra), praktično neophodni. U kabini ima dovoljno mesta, osim za visoke putnike na zadnjoj klupi koji će često glavom dodirivati krov. Prtljažnik je dubok (500 litara), pravilnih je dimenzija i sasvim je dovoljan za letovanje četvoročlane porodice.